У другој половини 19 века , децембра 1877. године , коначно се Топлица и Прокупље ослобађају од Турака . Наредне, 1878. године, на конгресу великих сила у Берлину , Србија добија независност и градове Ниш,Пирот,Врање,Лесковац и Прокупље.Одмах по ослобађању Прокупља намеће се потреба за организацијом судске власти, јер војне власти које су функционисале на територији Топлице нису знале како треба поступати са напуштеном имовином турских бегова и земљопоседника, да ли је треба сматрати својином њених бивших власника, српском државном својином , или је треба разделити српској сиротињи. Покушавајући да реши настали проблем, српска власт је јануара 1878. године у Прокупљу основала суд и за првог судију тог суда поставила Петра Јаношевића, у циљу примене “ Привременог закона о уређењу ослобођених предела ” донетог већ 3 јануара 1878. Године.

                Након годину дана, 6. Фебруара 1879. године, проглашен је нови Закон о територијалној подели, којом се оснива Топлички округ са седиштем у Прокупљу, а у чији састав улазе дотадашњи прокупачки , добрички, косанички и јабланички округ. Тако формиран Топлички округ, у оквиру кијег је формиран и Срески суд, захвата  простор од 3679 км. квадратних са 486 насељених места и био је већи од осталих округа у новоослобођеним крајевима-нишког, пироцког и врањског.

Први топлички тј. прокупачки суд након ослобађања 1878. године био је смештен у згради у којој је до ослобађања била смештена турска управа, да би на том истом месту 1908. године била започета изградња зграде Окружног начелства, у које је након завршетка изградње, 1911. гоине, био смештен и суд. У тој згради суд остсје све до 1964. године, када се Окружни и Општински суд у Прокупљу селе у нову зграду, у којој се и сада налазе.

                   1998. године започиње реконструкција судске зграде и надградња још једног спрата. Данас су у овој згради смештени Окружни и Општински суд Прокупље, Општински суд Липљан са привременим седиштем у Прокупљу, Окружно и Општинско јавно тужилаштво, Општинско јавно правобранилаштво, Суд за прекршаје и Народна библиотека Прокупље. Украс архитектонски веома модерне и функционалне прокупачке Палате правде, импозантна фигура богиње правде Јустиције,ремек-дело наше уметности, рад је академског вајара Драгана Дробњака , светцки признатог ствараоца, посебно за вајарске форме у стаклу и металу.

                Прокупље је седиште Топличког округа, који поред општине Прокупље у свом саставу има и општине Куршумлија, Блаце и Житорађа.Надлежност Окружног суда у Прокупљу се, за разлику од истих судова у Србији, простире и на општине које нису у састав Топличког округа, а то су општине Мерошина и Подујево ( АП К и М ).

                Општински суд у Прокупљу месно је надлежан за општине Прокупље, Мерошина, Житорађа и Блаце, у коме има судско одељење. Овај суд обухвата 204 насељена места, у којима живи 99280 становника, на простору од 1472 км квадратних, и има 20 судија. Месна надлежност Општинског суда у Куршумлији обухвата територију СО Куршумлија са Судским одељењем, које због познатих догађаја након НАТО агресије не функционише у Подујеву, али је његова надлежност и даље присутна сходно чл. 5 т. 23 Закона о седиштима судова и јавних тужилаштва.

                Са 8 судија, колико их тренутно ради у овом суду, покрива се територија од 1625 км квадратних изразито неповољне брдско-планинске конфигурације, са веома лошим путевима, који повезују 168 насељених  места са 115000 житеља. На основу наведеног, може се закључити да Окружни суд у Прокупљу са 7 судија простире своју надлежност на огромној територији од 3057 км квадратних, са становништвом претежно насељеним на брцко-планинском и неприступачном подручју. Са изразито неповољном путном мрежом, на територији уз  административну границу према АП КиМ, где се  нагло повећава број кривичних дела – преношење наркотика, трговина људима, оружјем итд. – Окружни суд Прокупље у оквиру своје стварне надлежности успешно решава повећан број предмета.

                Судије са територије Окружног суда у Прокупљу увек су давале снажну подршку Друштву судија Србије и судијама Врховног суда Србије, који су 1996. године устали у одбрану независности правосуђа. И касније, почев од  оснивачке Скупштине Друштва судија Србије 1997. године, све до данас, судије Топличког округа доследно и истрајно подржавају напоре Друштва судије Србиједа се обезбеде гаранције судске независности.

                Пред друштвом и државом су, у смислу напредовања нашег правног система ка законодавству Европске Уније, у предстојећем периоду велики изазов да се превазиђу присутне тешкоће.

                У супротном, не напредовати значи назадовати.

                                              NON PROGREDI EST REGREDI